Tigar I, prava celicna zver

Како је било протекло више од 7 година од почетка градње новог тенка, маја 1941. године Хитлер издаје наредбу за изградњу новог немачког тенка који је требало да наследи Панцер III и Панцер IV. На Хитлеров рођендан 20. априла 1942. године фабрике Порше и Хеншел су представиле своје прве прототипове. У јулу исте године прихваћен је Хеншелов модел након чега почиње његова производња под именом Панцер VI Тигар.


Ратно деловање
Ватрено крштење овај је тенк имао у касно лето 1942. године код Лењинграда када доживљава дебакл због механичких кварова насталих због потпуног изостанка тестирања. Пуно је више успеха имао на западном ратишту током битке за Тунис почетком 1943. године када изазива ужас међу Американцима и Британцима. Извештаји Савезника говоре о потпуној немоћи савезничких тенкова према Тигру, односно да је потребно 5 тенкова Шерман који морају у ширини напасти Тигра како би један од њих дошао довољно близу и можда га уништио. Из таквих напада у најбољем се случају враћао само један Шерман.

На Источном фронту остао је записан догађај у којем је један Тигар напао педесетак тенкова Т-34 и уништио их више од двадесет, вративши се у базу након што је остао без муниције. Црвена армија сматрала је да Тигра понекад може уништити Т-34 (зависи од тога у који га део погоди) пуцајући из највеће близине или класичним камиказа нападом током којег се Т-34 забијао у Тигра само да би убрзо оба изгорела. У бици код Курска, од 181 тенка типа Тигар, Црвена армија је успела да уништи само 34 тенка.

Марта 1945. године на фронтовима ( Западни,Источни и фронт у Италији ) било је још 185 тенкова. Једини Немачки савезник који је користио тенкове Тигар, била је Мађарска и то три комада.


Опрема Основна идеја око које је пројектован нови тенк била је да се у његову куполу постави прослављени немачки против-авионски топ калибра 88 mm који се показао и као одлично оруђе за борбу против савезничких тенкова. Како се са развојем започело пре појаве совјетских Т-34 тенк је имао вертикалан оклоп, за разлику од Панцера V, што је било надокнађено дебљином оклопа од 100 mm. Топ је уништавао погођене циљеве на удаљености од 2 km тако да противник није успевао да му се приближи довољно да би га уништио.

Због високе цене израде Панцера VI који је тежио 56 тона направљено је само 1.355 примерака, што износи око 25% од укупне производње тенка Панцера V који је ушао у серијску производњу 6 месеци касније. Тај проблем ипак није спречио Немачку да у још каснијој фази рата започне с пројектовањем и производњом још тежег наследника, Панзера VIб Краљевског тигра. Црвена армија није хтела да користи заробљене примерке овога тенка због његових сталних механичких проблема.