Panzer VIB Tigar II

Planiranje naslednika prvog Tigra je počelo još u maju 1941., ali je kontrusisanje počelo u januaru 1943. Hitler je naredio da se tenk naoruža dugačkim 88mm topom, da ima 150mm debeo prednji oklop i 80mm bočni. Ceo Tigar 2 je,u suštini,trebao da liči po konstrukciji na Panzer V Panther tenk.

Projekat razvoja su dobili Henschel i Porsche. Porsche je razvio dva modela,vrlo slična, sa jedinom razlikom u pogledu mesta kupole. Dobili su oznake VK4502(P) i bili su vrlo slični VK4501(P) modelu. Tip 180 je imao kupolu montirano na sredini šasije, a Tip 181 pozadi. Završili su na nivou drvenih modela.


Henschelov model se mnogo brže razvijao tako da je dobio "zeleno svetlo" za produkciju. Delio je mnogo delova sa Panterom 1 i 2,da bi se standardizovala i olakšala proizvodnja. VK4503(H) je u suštini bio uveličan Panter i vrlo se razlikovao od Tigra. Drveni model je oktobra 1943. u istočnoj Prusiji prikazan Hitleru. Pripeme za njegovu proizvodnju su počele u decembru 1943., u Henschelovoj fabrici u Kaselu. Od januara 1944. do marta 1945. proizvedeno je samo 489 ovih tenkova plus tri prototipa od ukupno 1500 naručenih i to u četiri serije: 420500,420500,420590 i 420680. Konačan završetak produkcije ovoh tenka je nastao bombardovanjem Henschelove fabrike u Kaselu.

Od januara 1944. do decembra mnogo toga se menjalo na tenku, ali ništa što bi značajno uticalo na pojavu. Menjali su se tipovi gusenica,ubacivanje i izbacivanje opreme za podvodni gaz,... Ali za sve iz ovoh perioda važi da su bili prekriveni anti-magnetnom navlakom(Zimmerit).

Prvih 50 tenkova je pravljeno sa Porscheovom kupolom, a kasnije sa Henschelovom(ili Kruppovom) . Poršeova kupola je bilo jednodelna, za razliku od Henšelove koje je bila dvodelna. U Royal Tigera je sa Poršeovom kupolom stajalo 80 komada 88 mm municije, a sa Henšelovom 86. Važno je napomenuti da je samo 25% od ukupne municije stajalo u pozadini kupole, dok se ostatak redjao duž bokova unutrašnjosti tenka. Kod Poršeove kupole, komandirova turela je bila malo pomerena u levo. Royal Tiger je sa Poršeovom kupolom težio 68,500 kg,a sa Henšelovim 69,800 kg.


Tigar II sa Henschelovom kupolom
Tigar 2 je posedovao 12 cilindrični Maybach HL 230 P30 motor sa ukupnih 700KS ,koji se takođe koristio za Pantera, sa 8-brzinskim Maybach OLVAR EG 40 12 16 B menjačem (8 brzina napred,a 4 nazad). U kombinaciji sa novim Henšelovim L 801 mehanizmom za upravljanje tenk je mogao da se okrene u mestu. Posedovao je 9 točkova po gusenici,obloženih gumom,koji su se preklapali. Pet su bili spoljašnji,a četiri unutrašnji. Ovo je bio napredak u odnosu na Tiger 1,ali ovaj tip suspenzije vrši veći pritisak na gusenice i tako im skraćuje vek trajanja. Posedovao je dva tipa gusenica:uže za transport(660mm) i šire prilikom služenja na terenu(800mm). Motor je bio slab za težinu tenka što je dovelo do lošeg snaga/težina odnosa - samo 10.1KS/tona. Ovo mu je značajno smanjilo mobilnost.Na ovo sve treba da se doda da je tenk tražio konstatno održavanje da bi bio operativan.

Ono po čemu je Tigar 2 sigurno poznat je top. To je bio vrlo precizni 88mm KwK 43 L71 top,koji je dugačak 6.3 m što nam govori oznaka L71 (dugačko 71 kalibara). U početku je bio opremljen sa binokularnim Turmzielfernrohr (TZF) 9b/1 nišanskim teleskompom, a kasnije sa monokularnim TZF 9d. Top je mogao da se podigne za 14 stepeni u odnosu na horizontalu u visinu,a 8 stepeni depresije. Jedna granata je težila skoro 20 Kg, sto je rezultovalo malom brzinom punjenja. Ipak,ovaj tenk je mogao da probije prednji oklop Šermana. Kromvela i T34-85 na udaljenosti od 3500m. Takođe je bio opremljen sa 90mm NbK 39 bacačem raketa koji bio montiran na kupoli. Pored topa,Tigar 2 je bio opremljen izuzetno, za to vreme, debelim prednjim oklopom. I dan danas ne postoje podaci da je on bio penetriran, za razliku od bočnog oklopa. Posedovao je FuG5 radio opremu,a neki su i FuG2.

Tigar 2 je prvi put bio korišćen u maju 1944. u operacijama blizu Minska.Korišćen je i bici za Normandiju gde se pokazala njegova sklonost ka kvarovima. Ovo u kombinaciji sa savezničkim juršnim avionima se pokazala vrlo pogubnim po njega. Poznato je da su mnogi izgubljeni nakon istrošenog goriva, usled nemogućnosti ponovnog punjenja. Ipak,ovaj tenk sa iskusnom posadom predstavljao izuzetno opasnog protivnika. Poznato je da je ulazio u duele sa Šermanima na rastojanju od samo 150 jardi i izlazio kao pobednik, dok su se neprijateljske granate samo odbijale od njegovog prednjeg oklopa.