Aleksandar fon Ler

Aleksandar fon Ler (1885-1947), nemački general. Komandant Jugoistoka.

Aleksandar fon Ler sa nadimkom Saša (Sacha) je rođen 20. maja 1885. u Turn Severinu (danas Rumunija). Po ocu je bio Nemac, a po majci pravoslavac. Odlično je govorio ruski, srpsko-hrvatski, rumunski i mađarski jezik.

U Prvom svetskom ratu učestvuje kao Austrijanac i komanduje austro-ugarskim bataljonom protiv Srba. Bio je dva puta ranjavan. Jedno vreme je bio komandant 85 pešadijskog puka stacioniranog u Višegradu. Čin majora je dobio na kraju Prvog svetskog rata.

Nakon rata, aktivno usavršava svoja vojnička znanja. U čin potpukovnika je unapređen 1921, a u čin pukovnika 1928. Čin general-majora dobija 1934. Bio je glavni Hitlerov poverenik u Austriji i pripremao Hitlerov dolazak na vlast. Po Anšlusu Austrije 1938. Ler je postao komandant nemačke vazduhoplovne flote na teritoriji Austrije (Kommandeur Luftwaffenkommando Ostmark). Ubrzo je unapređen u čin general-lajtnanta 24.marta 1938.

Komandant 4.nemačke vazduhoplovne flote je postao 1939. Kao komandant flote učestvovao je u napadu na Poljsku septembra 1939. Kao zasluge za munjeviti slom Poljske od Hitlera je dobio "Konjički krst" i "Krst za hrabrost", a od Hermana Geringa je dobio "Zlatni letački krst". Njegova avijacija je sadejstvovala u borbama na zapadnom frontu (Francuska, Belgija, Holandija)

Kao zapovednik 4.vazduhoplovne flote učestvovao je u napadu na Jugoslaviju aprila 1941. (rukovodio je bombardovanjem Beograda) i komandovao je u napadu na Grčku (Krit) i na SSSR.

Čin general-pukovnika je dobio na Krimu 3.maja.1941.godine. Od avgusta 1942. komanduje 12.armijom na Balkanu kao komandant nemačkih trupa na Jugoistoku. Kao komandant Jugoistoka organizovao je dve veće operacije protiv partizansko-četničkih ustanika u Bosni i Hercegovini (Operacija "Vajs") i u Crnoj Gori (Operacija "Švarc")

U zimu 1943. postavljen je u novoformiranoj grupi armije "E" Maksimilijana fon Vajksa, zadržavši pod svojom komandom samo trupe u Grčkoj. Od septembra 1944. rukovodio je povlačenjem nemačkih trupa iz Grčke i Albanije kroz Jugoslaviju. Marta 1945. učestvovao je sa delom svojih snaga u neuspešnoj nemačkoj protivofanzivi u Mađarskoj. Krajem marta iste godine, postavljen je za komandanta Jugoistoka, a sredinom aprila njegovo komandno područje se proširuje do reke Soče. Krajem aprila pod njegovu komandu stavljen je 97.korpus u Istri iz sastava grupe armija "C".

Uspeo je da pobegne u Austriju pred kraj maja 1945, ali su ga tu zarobili engleski vojnici i predali jugoslovenskim vlastima.

U vojnom zatvoru u Beogradu je proveo od juna 1945. do februara 1947.

Suđeno mu je na procesu protiv visokih nemačkih komandanata i zapovednika u Jugoslaviji od 5 do 13. februara 1947. pred Vojnim sudom 3. Jugoslovenske armije u Beogradu. Kao ratni zločinac osuđen je na smrtnu kaznu.

Streljan je 17.februara 1947. u Beogradu.