Hermann Wilhelm Göring

Herman Gering, rajhsmaršal. Rođen je u Rozenhajmu u nemačkoj pokrajini Bavarskoj 12. januara 1893. godine u vojnoj porodici. Otac mu je bio oficir, pa je i on shodno tradiciji pohađao vojnu školu. Nakon završetaka postaje član pruskog kadetskog korpusa. Pridružio se nemačkoj vojsci. U početku je služio u pešadiji ali ubrzo ostaje u bolnici zbog bolesti kolena.

Nakon oporavka pridružuje se nemačkim vazdušnim snagama. Kao pilot bio je toliko uspešan da su ga nazivali naslednikom Crvenog barona. Gering kao mladi pilot tokom Prvog svetskog rata je imao 22 pobede i odlikovan je gvozdenim krstom za hrabrost .

Nakon Prvog svetskog rata živi u Minhenu, gde je išao na predavanja iz političkih nauka i tamo pao pod uticaj profesora geopolitike Karla Haushofera. Onde je prvi put čuo i Hitlera kako govori. Hitler je, u to vreme neumorno govorio gde je god stigao i mogao po Minhenu. Gering će i sam kasnije izjaviti da je bio blago rečeno zadivljen Hitlerovim govorima. "Bila je to politička ljubav na prvi pogled". Tim je rečima izrazio divljenje svom budućem vođi.

Vrlo brzo pridružio se NSDAP-u, bilo je to 1923., a Hitler mu je, prepoznavši u njemu sposobnog čoveka, kojeg je pri tome i krasio ugled ratnog heroja, prepustio vođenje SA-om. Zajedno sa Hitlerom i ostalim tadašnjim vođama NSDAP-a učestvovao je u neuspelom Minhenskom puču. Hitler i nekolicina najistaknutijih odmah su završili u zatvoru, a Gering je, da bi izbegao hapšenje, pobegao u Švedsku . Tamo je ostao sledeće 4 godine, a vratio se tek kada mu je kancelar Rajha Paul fon Hindenburg 1927. odobrio amnestiju. Usled sticaja okolnosti Hitler će 1933. preuzeti mesto nemačkog kancelara, a tada počinje i Geringov uzlet.

Firer ga imenuje ministrom bez portfelja, još godinu dana pre bio je i predsednik Rajhstaga i mogao je da počne svoj surovi okršaj s političkim neistomišljenicima. Na udaru su prvenstveno bili članovi levih stranaka, posebno Komunističke partije koji su tih dana bili nemilosrdno proganjani, hapšeni i ubijani. Pridružio se i vrhu SS-a i zajedno sa Hajnrihom Himlerom postavljao temelje idejama o budućim koncentracionim logorima.

Hitlerovu naklonost, ovaj je častohlepni i bolesno ambiciozni čovek, zadobio učestvovanjem i u takozvanoj noći dugih noževa kada je, u obračunu sa čelništvom SA-a zbog zavere, (likvidacija Ernsta Rema) pokazao visok stepen nemilosrdnosti.

Čak se i sam Gering nasmejao kada mu je sudija Džekson na suđenju za ratne zločine puno godina kasnije rekao: "Gering je svoje debele prste imao u svemu".

Njegov kraj, kao i velike većine nemačkih čelnika, počinje s Drugim svetskim ratom. Kao Rajhsmaršal s nebrojenim činovima, titulama i dužnostima dobro je počeo. Brza kapitulacija Francuske, Holandije i Belgije kojoj je bio bez dileme zaslužan ohrabrila ga je, ali i navela da počini veliku grešku: preveliko angažovanje Luftvafea (bazdušnih snaga) u blickrigu na Veliku Britaniju koji se zapravo nikad nije ni dogodio. Silni gubici na strani nemačkih snaga onemogučili su veću vazdušnu podršku nemačkoj pešadiji u napadu na Sovjetski Savez.

Kraj je došao pet godina kasnije. Herman Gering bio je uhvaćen od strane savezničkih trupa neposredno pre kapitulacije. Veliki Rajhsmaršal, obožavatelj umetnina i nakita, (jedan od hobija bilo mu je pljačkanje umjetničkih dela iz porobljenih zemalja i stvaranje vlastite grandiozne kolekcije), nemojmo zaboraviti da je bio i narkoman (ovisnik o morfijumu kojeg su mu morali davati i u zatvoru) ostao je sam u nevelikoj vlažnoj ćeliji Nirnberškog zatvora, čekao je svoju presudu.

Proglašen je krivim po svim tačkama za ratne zločine i osuđen na smrt vešanjem. U trenutku kada je osuđen na smrt, skinuo je svoje slušalice i u potpunoj tišini odmarširao iz sudnice. Nakon 19 dana pošto mu je odbijena molba da bude streljan, pregrizao je kapsulu cijanida koju je skrivao u svojoj ćeliji. Nije sebi mogao da dozvoli nečasnu smrt. Umro je 15. decembra 1946.